Jedna od autorki predstave, učiteljica Mirjana Tulimirović ne skrivajući zadovoljstvo učinkom mališana, kaže da je u predstavi, koja je do poslednjeg mesta popunila veliku salu Centra za kulturu, učestvovalo 30-ak učenika trećeg i prvog razreda koji su za manje od mesec dana savladali tekst i svoje uloge.
-Spajajući daleku prošlost i budućnost, hteli smo da istaknemo neke najvažnije vrednosti, poštenje, drugarstvo, a iznad svega ljubav i sve ono što deca treba da dobiju u svojoj porodici, koja treba da je stub zdravog društva, kao i tog deteta, sutra zdravog čoveka. Inače, ovo je prvi put da se predstava škole igra na velikoj sceni, tako da je ovo i njihovo i naše veliko, ozbiljno iskustvo. Sve škole su pozvane, predstava je namenjena za trećake i već su nas pitale kolege hoće li je biti još koji put, da dođu sva deca, hoće li je biti za roditelje ili radnike škole. Mi se nadamo da će naša predstava biti ponovo izvođenja – kaže Tulimirovićeva, ističući da je rad na predstavi deci bio jako zanimljiv.
-Po meni je najveći uspeh što su pojedine delove predstave odradila deca koja su u školi povučena, nesigurna, bez hrabrosti da se istaknu. Roditelji su zvali, bili su u nedoumici da li da ih isključe, da možda neće uspeti kada vide punu salu, da će se zbuniti, upropastiti predstavu, ali mi smo rekli neka ih, biće sve dobro i na kraju je zaista ispalo savršeno. Meni je prišla jedna devojčica koja je bila veoma povučena i pitala me ‘jel mogu i u sledećoj da učestvujem’ i to je za mene jako veliki uspeh, kao što su imali priliku da vide kako izgleda spremiti veliku predstavu, da se upoznaju sa scenom, kostimima, muzikom, tako da su deca bila divna i već smo dobili komentare da su kao glumci koji to rade ceo život – kaže Mirjana Tulimirović.
-Spajajući daleku prošlost i budućnost, hteli smo da istaknemo neke najvažnije vrednosti, poštenje, drugarstvo, a iznad svega ljubav i sve ono što deca treba da dobiju u svojoj porodici, koja treba da je stub zdravog društva, kao i tog deteta, sutra zdravog čoveka. Inače, ovo je prvi put da se predstava škole igra na velikoj sceni, tako da je ovo i njihovo i naše veliko, ozbiljno iskustvo. Sve škole su pozvane, predstava je namenjena za trećake i već su nas pitale kolege hoće li je biti još koji put, da dođu sva deca, hoće li je biti za roditelje ili radnike škole. Mi se nadamo da će naša predstava biti ponovo izvođenja – kaže Tulimirovićeva, ističući da je rad na predstavi deci bio jako zanimljiv.
-Po meni je najveći uspeh što su pojedine delove predstave odradila deca koja su u školi povučena, nesigurna, bez hrabrosti da se istaknu. Roditelji su zvali, bili su u nedoumici da li da ih isključe, da možda neće uspeti kada vide punu salu, da će se zbuniti, upropastiti predstavu, ali mi smo rekli neka ih, biće sve dobro i na kraju je zaista ispalo savršeno. Meni je prišla jedna devojčica koja je bila veoma povučena i pitala me ‘jel mogu i u sledećoj da učestvujem’ i to je za mene jako veliki uspeh, kao što su imali priliku da vide kako izgleda spremiti veliku predstavu, da se upoznaju sa scenom, kostimima, muzikom, tako da su deca bila divna i već smo dobili komentare da su kao glumci koji to rade ceo život – kaže Mirjana Tulimirović.
A mali veliki glumci, nakon velike scene, dupke pune sale i predstave koju su odradili kao profesionalci, sladili su se plodovima svog uspeha i slave uz poslastice i sokiće nakon dobrog odrađenog posla. Za ”Pozitivu” prenose svoje utiske, ali i razmišljanja na teme odakle potiče pračovek, kako nastaju bebe i šta je najpotrebnije deci. Da li je čovek nastao od majmuna ili ga je stvorio Isus Hrist mišljenja su podeljena, ali su u jedno sigurni – beba nastaje iz stomaka. I to ne bilo kakvog, već iz maminog stomaka ljubavi!
-Beba nastaje iz stomaka, tako mi je rekla ona – kaže Maja i pokazuje na Jelenu, koja bolje poznaje tematiku.
-Prvo majka zatrudni, pa se onda dobije beba. Mama zatrudni ljubavlju sa njenim muškarcem. Za bebu je potrebna ljubav. Najvažnije je da roditelji daju ljubav svom detetu i da se brinu o njemu. Bez mamine i tatine ljubavi ono ne bi bilo dete, već neki čovek koji ne bi bio srećan – smatra Jelena.
-Bebe nastaju od ljubavi i od pažnje – dodaje Anja.
FOTO-Ja sam glumila mamu i bila sam dobra i brižna. Mame treba da budu dobre i fine, a roditelji treba da pruže deci ljubavi i sreću – kaže Jovana.
Aleksa je u predstavi bio dete i iz svoje uloge poručuje da deca najviše vole da se igraju sa drugarima, druže sa mamama i da se vole.
-Ja sam bila dobra mama koja se šminka. Deca vole kada su mame dobre, pažljive i ne vole kada su deca neposlušna – mišljenje je jedne druge Anje.
-Te pramame se nisu modirale, nisu ni znale šta je moda. Imale su dugačke suknje od kože, krzna i bile su bose. Hteli smo da naložimo vatru, ali nismo uspeli. Pokazali smo kako su ljudi pre živeli – objašnjava Bojana svoju ulogu.
-U predstavi se radi o tome kako rastu deca, ne znam kako tačno. A beba nastaje od maminog stomaka, a da bi rasla potrebni su joj hrana, voda i ljubav – smatra Ivan.
Jedna od prvačića koja je učestovala u predstavi, Ana, htela je samo da izjavi da joj je bilo jako lepo na bini i da je veoma srećna što je učestovala u predstavi.
Tekst, iako šaljiv, ali prepun emocija za predstavu ”Kako rastu deca” napisale su učiteljice Pete osnovne škole Snežana Cvetinović, Tatjana Reljić i Mirjana Tulimirović, koje su zajedno sa mališanima i pripremile ovaj dečiji pozorišni komad.
