Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Како расту деца

Posted 5.02.15.
Saturday, October 11, 2014 - 8:19 PM
Pozorišna predstava u okviru Dečije nedelje             

Autor: Slavica Sabo Tripković
Foto: Đorđe Đoković
Preuzeto sa UGRADU.INFO
Više slika: foto Dragan Krunić


Mame, tate, bake i deke, praljudi i praroditelji, kako nastaju bebe i šta je deci najvažnije – teme su pozorišne predstave Dramskog studija Pete osnovne Škole ”Kako rastu deca”, koju su nasmejani mališani izveli za svoje vršnjake u okviru obeležavanja Dečije nedelje. Kada je radio pračovek i šta je kuvala prabaka, da li su bebe donele rode ili ih je rodila tetka, koliko su (pre)zauzeti mame i tate i šta je ono što deci treba samo su neki od odgovora i poruka koje su svojim vršnjacima, ali i roditeljima i učiteljima poslali mali glumci Pete škole. Velika scena Doma kulture nije bila mala samo po gabaritu da primi veliku, raspevanu i nasmejanu pozorišnu družinu već i po veličini njihovog izvršenja zadatka da na najbolji način predstave svoju ulogu i bez greške, o tremi i da ne govorimo, izgovore svoj tekst. (...)
Jedna od autorki predstave, učiteljica Mirjana Tulimirović ne skrivajući zadovoljstvo učinkom mališana, kaže da je u predstavi, koja je do poslednjeg mesta popunila veliku salu Centra za kulturu, učestvovalo 30-ak učenika trećeg i prvog razreda koji su za manje od mesec dana savladali tekst i svoje uloge. 
-Spajajući daleku prošlost i budućnost, hteli smo da istaknemo neke najvažnije vrednosti, poštenje, drugarstvo, a iznad svega ljubav i sve ono što deca treba da dobiju u svojoj porodici, koja treba da je stub zdravog društva, kao i tog deteta, sutra zdravog čoveka. Inače, ovo je prvi put da se predstava škole igra na velikoj sceni, tako da je ovo i njihovo i naše veliko, ozbiljno iskustvo. Sve škole su pozvane, predstava je namenjena za trećake i već su nas pitale kolege hoće li je biti još koji put, da dođu sva deca, hoće li je biti za roditelje ili radnike škole. Mi se nadamo da će naša predstava biti ponovo izvođenja – kaže Tulimirovićeva, ističući da je rad na predstavi deci bio jako zanimljiv.
-Po meni je najveći uspeh što su pojedine delove predstave odradila deca koja su u školi povučena, nesigurna, bez hrabrosti da se istaknu. Roditelji su zvali, bili su u nedoumici da li da ih isključe, da možda neće uspeti kada vide punu salu, da će se zbuniti, upropastiti predstavu, ali mi smo rekli neka ih, biće sve dobro i na kraju je zaista ispalo savršeno. Meni je prišla jedna devojčica koja je bila veoma povučena i pitala me ‘jel mogu i u sledećoj da učestvujem’ i to je za mene jako veliki uspeh, kao što su imali priliku da vide kako izgleda spremiti veliku predstavu, da se upoznaju sa scenom, kostimima, muzikom, tako da su deca bila divna i već smo dobili komentare da su kao glumci koji to rade ceo život – kaže Mirjana Tulimirović.

A mali veliki glumci, nakon velike scene, dupke pune sale i predstave koju su odradili kao profesionalci, sladili su se plodovima svog uspeha i slave uz poslastice i sokiće nakon dobrog odrađenog posla. Za ”Pozitivu” prenose svoje utiske, ali i razmišljanja na teme odakle potiče pračovek, kako nastaju bebe i šta je najpotrebnije deci. Da li je čovek nastao od majmuna ili ga je stvorio Isus Hrist mišljenja su podeljena, ali su u jedno sigurni – beba nastaje iz stomaka. I to ne bilo kakvog, već iz maminog stomaka ljubavi! 
-Beba nastaje iz stomaka, tako mi je rekla ona – kaže Maja i pokazuje na Jelenu, koja bolje poznaje tematiku.
-Prvo majka zatrudni, pa se onda dobije beba. Mama zatrudni ljubavlju sa njenim muškarcem. Za bebu je potrebna ljubav. Najvažnije je da roditelji daju ljubav svom detetu i da se brinu o njemu. Bez mamine i tatine ljubavi ono ne bi bilo dete, već neki čovek koji ne bi bio srećan – smatra Jelena.
-Bebe nastaju od ljubavi i od pažnje – dodaje Anja.

FOTOFOTO

-Ja sam glumila mamu i bila sam dobra i brižna. Mame treba da budu dobre i fine, a roditelji treba da pruže deci ljubavi i sreću – kaže Jovana.
Aleksa je u predstavi bio dete i iz svoje uloge poručuje da deca najviše vole da se igraju sa drugarima, druže sa mamama i da se vole.
-Ja sam bila dobra mama koja se šminka. Deca vole kada su mame dobre, pažljive i ne vole kada su deca neposlušna – mišljenje je jedne druge Anje.
-Te pramame se nisu modirale, nisu ni znale šta je moda. Imale su dugačke suknje od kože, krzna i bile su bose. Hteli smo da naložimo vatru, ali nismo uspeli. Pokazali smo kako su ljudi pre živeli – objašnjava Bojana svoju ulogu.
-U predstavi se radi o tome kako rastu deca, ne znam kako tačno. A beba nastaje od maminog stomaka, a da bi rasla potrebni su joj hrana, voda i ljubav – smatra Ivan.
Jedna od prvačića koja je učestovala u predstavi, Ana, htela je samo da izjavi da joj je bilo jako lepo na bini i da je veoma srećna što je učestovala u predstavi. 
Tekst, iako šaljiv, ali prepun emocija za predstavu ”Kako rastu deca” napisale su učiteljice Pete osnovne škole Snežana Cvetinović, Tatjana Reljić i Mirjana Tulimirović, koje su zajedno sa mališanima i pripremile ovaj dečiji pozorišni komad.

Зашто Еразмус пројекти?

 

У оквиру KA1 пројеката мобилности у области стручног образовања и обука пружаоци стручног образовања и обука (ВЕТ) и друге организације активне у области ВЕТ-а имају могућност да пошаљу ученике и своје запослене на период учења и стручног усавршавања у неку од држава чланица ЕУ или трећих земаља придружених Програму. Овим пројектима се подржава интернационализација, као и јачање капацитета пружалаца стручног образовања и обука и других организација у области стручног образовања и обука.

 

Бенефити за учеснике мобилности су: 

 

- сарадња са искусним тимом стручњакa
- стицање нових искустава
- упознавање нових култура и обичаја
- стицање нових пријатељстава
- примењивост наученог
- професионални и лични развој
- ширење вредности и јачање културе дијалога и толеранције

 

        Еко наставник

 

 

Пројекат „Еко наставник" одобрен је од стране Европске комисије. Шест наставника ће у марту 2025. године отићи на шестодневну обуку у Валенсију (Шпанија).
Полазници ће похађати обуку Еколошко образовање — учење и деловање за бољу будућност.
 
Питања животне средине и климатске промене добијају све већи значај, како на глобалном тако и на локалном нивоу. Наставници и ученици уочавају хитност заштите животне средине, али понекад немају дубоко знање о најрелевантнијим темама и често се осећају ненаоружаним када је у питању било каква промена или предузимање акције, чак и у својим заједницама.

Међутим, образовање је кључни фактор у томе како се грађани односе и понашају у односу на животну средину. Свест, иницијатива и деловање наставника и ученика могу представљати претпоставке за светлију будућност.

На овом курсу учесници ће размишљати о улози коју образовање игра у подизању свести о заштити и очувању животне средине. Они ће дубље разумети најзначајније претње нашим екосистемима, научити стратегије за подучавање поштовања животне средине и истражити начине повезивања школских програма са очувањем животне средине.

 

 

The "Eco teacher" project was approved by the European Commission. In March 2025, six teachers will go to a six-day training in Valencia (Spain).

Participants will attend the training Environmental Education: Learning and Acting for a Better Future.

 

Environmental issues and climate change are taking on growing importance, both on a global and local scale. Teachers and students perceive the urgency of environmental protection but sometimes they don’t have deep knowledge about the most relevant topics, and often feel unarmed when it comes to making any change or taking action, even in their own communities.

However, education is a key factor in how citizens relate and act in regard to the environment. Teachers’ and learners’ awareness, initiative, and action can constitute the premises for a brighter future.

In this course, participants will reflect on the role that education plays in environmental awareness and conservation. They will gain a deeper understanding of the most significant threats to our ecosystems, learn strategies to teach environmental respect, and explore ways to connect school curricula to environmental preservation.